{"id":63,"date":"2025-11-24T20:40:16","date_gmt":"2025-11-24T20:40:16","guid":{"rendered":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vestinew\/?p=63"},"modified":"2026-05-04T20:42:07","modified_gmt":"2026-05-04T20:42:07","slug":"predstavljanje-studije-prava-mera-medija-2025","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vesti\/predstavljanje-studije-prava-mera-medija-2025\/","title":{"rendered":"PREDSTAVLJANJE STUDIJE \u201cPRAVA MERA MEDIJA 2025\u201d"},"content":{"rendered":"

Konferencija u organizaciji Asocijacije medija, 24. novembar 2025, Prostor \u201cMiljenko Dereta\u201d, Beograd<\/em><\/p>\n

Predstavljanja studije Asocijacije medija, “Prava mera medija 2025”, odr\u017eano je 24. novembra 2025, u Prostoru \u201cMiljenko Dereta\u201d, u Beogradu. Konferenciji su prisustvovali eksperti, koji su u\u010destvovali u izradi studije, a koji su u panel diskusije obradili najbitnije teme iz stru\u010dnog ugla samog formata studije, pred gostima i novinarima.<\/p>\n

Uvodno izlaganje pripalo je Izabeli Brankovi\u0107, direktorki Asocijacije medija, koja je predstavila osnovnu ideju projekta “Prava mera medija 2025”, realizovanog u saradnji sa partnerima: BTD, ambasadama Norve\u0161ke i \u0160vajcarske, Misije OEBS i EU delegacije u Srbiji.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Inicijativa je po\u010dela 2018, a ova studija je prikaz aktuelnog stanja u medijskoj oblasti, dakle, sedam godina kasnije. Trenutno, samo jedna \u010detvrtina medija u Srbiji deo je zvani\u010dnog oditinga: ti podaci nisu javno dostupni, ve\u0107 su ra\u0111eni za potrebe zainteresovanih medija i ogla\u0161iva\u010da. Deo ove studije je i podizanje svesti lokalnih medija, da ulistaju svoje podatke i aktivno uti\u010du na kreiranje medijske slike. To je bila samo jedna od tema u analizi na\u0161e medijske stvarnosti, \u0161to ukazuje da \u0107emo i u narednom periodu aktivno pratiti \u0161ta se de\u0161ava na medijskoj sceni Srbije i shodno tome tra\u017eiti najbolja re\u0161enja za dinami\u010dno unapre\u0111enje tr\u017ei\u0161ta u svakom smislu – najavila je Izabela Brankovi\u0107.<\/p>\n

Na po\u010detku Kongerencije, usledila je analiza \u201eMedijska slika Srbije\u201c, kojom je Dejan Radosavljevi\u0107, \u010dlan ekspetskog tima iz Ipsosa, predstavio realnu sliku trenutnog stanja u ovoj oblasti. Prema poslednjim zvani\u010dnim podacima, u Srbiji je u 2024. godini registrovano 2.182 medija, od kojih je 1.180 evidentirano kao onlajn – mediji. U pore\u0111enju sa 2018, broj televizija je porastao sa 211 na 217, novinskih agencija sa 23 na 31, dok se broj radio – stanica smanjio sa 309 na 268, a \u0161tampanih medija sa 863 na svega 468.<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Najzna\u010dajnije promene desile su se kroz konstantni rast u sektorima Interneta, dru\u0161tvenih mre\u017ea, naravno uz porasta broja portal – predstavio je Dejan Radosavljevi\u0107. – Dakle, digitalni mediji su dominantni, a uloga televizija je na visokom rejtingu, imaju\u0107i u vidu da gra\u0111ani Srbije, u proseku, provode osam sati dnevno uz ekrane. Podaci, po godinama, ukazuju da radio ima stabilnu publiku u Srbiji, za razliku od printa, koji je bele\u017ei nastavak pada.<\/p>\n

Prema egzaktnim podacima, to izgleda ovako: u proseku, na nivou cele populacije, radio se slu\u0161a tri sata i 40 minuta dnevno, posmatraju\u0107i po uzrastima, taj broj u slu\u010daju \u201cgeneracije Z\u201d je 2:32, kod \u201cmilenijalaca 3:21\u201d, \u201cgeneracije X\u201d 3:50, \u201cbejbibumera 4:13\u201d, a kod \u201ctihe generacije 4:33\u201d.<\/p>\n

Najvi\u0161e vremena na internetu provode predstavnici \u201cgeneracije Z\u201d, u proseku 6:56 sati dnevno, \u201cmilenijalci\u201d – 5:23, kao dve generacije koje, s druge strane, najmanje vremena provode gledaju\u0107i televiziju.<\/p>\n

Najzastupljenije dru\u0161tvene mre\u017ee su \u201cFacebook\u201d – 61 odsto, \u201cInstagram\u201d 52 odsto i \u201cYouTube\u201d 48 odsto.<\/p>\n

Od aplikacija za razmenu poruka na prvom mestu je \u201cViber\u201d sa 79 odsto, slede \u201cFacebook mesinger\u201d sa 44 odsto, pa \u201cWhatsApp\u201d sa 39 odsto.<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Sve ukazuje da televizija ostaje dominantnan deo srpskog medijskog tr\u017ei\u0161ta u sektorima informacija i zabave, ali da je proboj Interneta, u domenu komunikacije, sve ja\u010di – sugeri\u0161e Radosvljevi\u0107. – Ipak, mislim da se u bli\u017eoj budu\u0107nosti ne\u0107e ni\u0161ta dramati\u010dno menjati narednim godinama. Print je u konstantnom padu, i u dnevnom format i u periodici, i to, svakako, nije iznena\u0111enje. Radio se dobro dr\u017ei, posle perioda blagog pada, usledila je stabilizacija, \u0161to je dobar pokazatelj da ima vernu publiku i osiguranu budu\u0107nost.<\/p>\n

U detaljnoj analizi medijske situacije srpskog tr\u017ei\u0161ta, Radosavljevi\u0107 jo\u0161 dodaje da je ukupan bud\u017eet za ogla\u0161avanje u medijima za 2024. godinu, iznosio 274 miliona evra, od \u010dega je 131 milion oti\u0161ao na televizije, 77 miliona na digitalne medije, 14,4 miliona na \u0161tampu i 15,4 miliona na radio.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Posle prezentacije\u00a0\u201eMedijske slike Srbije\u201c, Konferencija je nastavljena dijalogom panelista, eksperata iz svih oblasti studije, koji su, uz asistencije, moderatora, Prof. dr Galjina Ognjanov, predstavili svoja stru\u010dna vi\u0111enja iz sektora: TV, digital, print, radio i pravni okvir. Ujedno, to su bili eksperti koji su i u\u010destvoval u izradi same studije: Milan Kova\u010devi\u0107 (Gemius), iz oblasti merenje, poseta i algoritmi, Silvija Atijas Risti\u0107 (Nielsen), merenje gledanosti, Dejan Radosavljevi\u0107 (Ipsos), slu\u0161anost i \u010ditanost, Milo\u0161 Stojkovi\u0107, pravni okviri i regulative.<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Ovo je najnovija, a\u017eurirana verzija studije iz 2018. godine. Svi eskperti, koji su je radili, imaju vi\u0161e od 20 godina iskustva rada u oblasti istra\u017eivanja medijskih merenja – najavila je, u ulozi \u010dlana ekpertskog tima i moderatora diskusije,\u00a0Prof. dr Galjina Ognjanov, sa Ekonomskog fakuleta Univerziteta u Beogradu, gde predaje medijska ogla\u0161avanja i odnose s javno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Silvija Atijas Risti\u0107 ukazuje na selektivnost merenja medija, shodnoi potrebama ogla\u0161iva\u010da.<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Partnerski odnos sa svima akterima je neophodan da bi se do\u0161lo do preciznijih podataka. Mi sada merimo samo jedan deo medija za koje znamo da postoje, odnosno one koji su vidljivi ogla\u0161iva\u010dima. Primer bi bio striming u Srbiji, koji povremeno konzumira oko 15 odsto ispitanika, ali to je budu\u0107nost – da se i striming ubaci u gledanost, za \u0161ta je tako\u0111e potrebna saradnja svih – dodala je Atijas Risti\u0107, uz opasku da je dodatni problem i “fragmentacija pa\u017enje” publike, odnosno “razbijenost” publike i sadr\u017eaja izme\u0111u ure\u0111aja, na\u010dina konzumiranja medija, \u0161to dodatno ote\u017eava prikupljanje relevantnih podataka.<\/p>\n

Svi su saglasni da je Srbija je, sa ukupnim medijskim tr\u017ei\u0161tem vrednosti 274 miliona evra, nedovoljno velika za primenu naprednijih metoda pra\u0107enja publike i njihovih potro\u0161a\u010dkih navika. Bez jasnijih podataka i bolje regulative, tr\u017ei\u0161te se sporo razvija u svim oblastima – od njegove isplativosti do (samo)regulacije i transparentnosti. Podaci prikupljeni za potrebe tog istra\u017eivanja obuhvataju ve\u0107i deo, ali ne sve medije, a za razliku od nekih drugih dr\u017eava distribucija poruka je razbijena po tipovima medija (\u0161tampa, novine, radio, TV, internet), zbog \u010dega se ne mo\u017ee precizno pratiti pona\u0161anje potro\u0161a\u010da.<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Da bi se ovo stanje promenilo, potrebna je saradnja svih aktera na tr\u017ei\u0161tu, od agencija za istra\u017eivanje, ogla\u0161iva\u010da, medija do dr\u017eave, a te podatke onda ne moraju da koriste samo kompanije, ve\u0107 i donosioci odluka kako bi unapredili javni interes. Treba da insistiramo na iskori\u0161\u010denju svih podataka, njihova vrednost je neeprocenjiva za analize koje \u0107e da kreiraju mere javne politike, a ne da mere politike ure\u0111uju tr\u017ei\u0161te. Na primer, u monitoringu je oko 90 TV kanala, znamo da ih ima ih vi\u0161e od 200\u2026 Gde su ostali, posebno lokalne televizije\u2026 Upravo to treba da bude signal dr\u017eavi, da kroz projekte od javnog interesa pomognu tim medijima da se legitimi\u0161u na ispravan na\u010din – smatra Milo\u0161 Stojkovi\u0107, ekspert iz sektora pravnih okviri i regulative.<\/p>\n

Advokat Stojkovi\u0107 vidi \u0161iru sliku ove problematike, jer ukazuje da podaci nisu potrebni samo ogla\u0161iva\u010dima, ve\u0107 i za definisanje ciljeva u javnoj politici. Kao primer navodi i sufinansiranje medijskih sadr\u017eaja, koje bi se tako\u0111e pobolj\u0161alo boljom upotrebom podataka, ali navodi i da je bitno za koje svrhe se koriste podaci.<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Vi\u0161e od metodologije je va\u017eniji kontekst – \u0161ta \u017eelimo da dobijemo i za koje svrhe, da bi se do\u0161lo do merenja, od kojih bi i donosioci odluka imali upotrebnu vrednost. Zato i oni moraju da podr\u017ee sektor u standardizovanju podataka, koji se prikupljaju… Mnogo se pri\u010dalo o tome i ranije, samo je pitanje koliki obim prikupljanje podataka treba da bude, i koje sve igra\u010de treba uklju\u010diti\u2026 Nisu tu samo agencije, mediji i ogla\u0161iva\u010di – tu su i striming i ostale platforme. Prvo treba aktere identifikovati i videti \u0161ta njih objedinjuje, pa onda po\u010deti – mapira put Stojkovi\u0107.<\/p>\n

Milan Kova\u010devi\u0107, direktor za Adrijatik regiju Gemius, najve\u0107oj evropskoj agenciji za onlajn istra\u017eivanja, otkriva da je pravo merenje efekta utro\u0161enog novca za neku marketing kampanju, izuzetno skupo.<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0U zemlji kao \u0161to je Srbija, merenje Interneta je ograni\u010deno materijalnim mogu\u0107nostima. Mi ne mo\u017eemo da podelimo 10.000 telefona i onda pratimo celo korisni\u010dko putovanje. U nekim od najve\u0107ih medija, broj posetilaca na mese\u010dnom nivou je i dalje najva\u017enija metrika. To zna\u010di da se \u010dovek koji je 30 puta do\u0161ao na va\u0161 sajt i neko ko je gre\u0161kom svratio, vrednuju isto. To nema mnogo smisla, jer treba da bude bitna lojalna publika, koliko se neko zaista zadr\u017ei na va\u0161em sadr\u017eaju. Zato i najve\u0107i ogla\u0161iva\u010di, zbog manjka adekvatnih podataka, ne donose odluke kako treba, odnosno tro\u0161e novac na kampanje, koje im mo\u017eda i ne\u0107e doneti rast prodaje. Kao u onom starom pravilu: ja znam da je polovina novca koje potro\u0161im na ogla\u0161avanje ba\u010dena, samo ne znam koja polovina je u pitanju – slikovit je Kova\u010devi\u0107.<\/p>\n

Podaci nedostaju i od globalnih digitalnih platformi, pa onda i ne mo\u017ee da se prati koliko je zaista prikazana poruka ogla\u0161iva\u010da. Primer bi bio kada kroz Gugl kampanje poku\u0161avaju da prodaju svoje proizvode, kada imaju samo podatak da je neko video reklamu i kupio telefon, ali ne vide i za\u0161to je “ta osoba kupila ba\u0161 taj telefon”…<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Ona je verovatno videla reklamu na televiziji, bilbordu, a tek zavr\u0161ni deo kupovine postao je vidljiv – navodi primer Kova\u010devi\u0107. – Zato je potrebno da istu osobu pratite kroz razli\u010dite kanala i medije, da pratite koliko su puta videli va\u0161u poruku na drugi mestima, da biste imali kompletnu sliku. Ti modeli jesu skupi, ali ne onoliko koliko tra\u0107enje novca na pogre\u0161ne kampanje – zaklju\u010dio je Kova\u010devi\u0107.<\/p>\n

Dejan Radosavljevi\u0107 iz Ipsosa dodaje da je istra\u017eivanje prave slike o medijskom tr\u017ei\u0161tu u Srbiji sli\u010dno “\u0161etnji sa sve\u0107om kroz katakombe”, odnosno da je svim zainteresovanim stranama dostupan samo deo istine.<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Treba na\u0107i re\u0161enje da mediji, pa i mali, lak\u0161e do\u0111u do podataka i mogu\u0107nosti da ih valorizuju, kako bi postali relevantni, makar na svom “malom\u201d, lokalnom tr\u017ei\u0161tu. Kada bi kupovali istra\u017eivanja, na primer udru\u017eivanjem i zajedni\u010dkom narud\u017ebinom takvog jednog istra\u017eivanja, mogli bi da grade svoju strategiju i tr\u017ei\u0161nu ni\u0161u, ali je prvo pitanje koliko razumeju vrednost tih informacija i da li imaju resurse da ih upotrebe. Primera radi, u Ni\u0161u lokalne stanice imaju ozbiljnu ulogu u segmentu radija. Tih pet-\u0161est stanica mogu da se udru\u017ee, kupe podatke zajedni\u010dki. Ko je prvi na listi slu\u0161anosti, u ovom primeru, nebitno je, zato \u0161to samo tako, zajedni\u010dkim delovanjem, mogu da saznaju \u0161ta je to \u0161to oni imaju, \u010dime raspola\u017eu. Oni jesu konkurenti, ali i partneri na tr\u017ei\u0161tu – potencira Radosvaljevi\u0107.<\/p>\n

Mera\u010di mere \u0161to im se tra\u017ei, ali da li je to ba\u0161 ono \u0161to doprinosi kreiranju zdrave slike srpskog medijskog tr\u017ei\u0161ta\u2026 Posebno ako se zna da se razli\u010dito mere \u0161tampani i elektronski mediji.<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Ima i sli\u010dnih, univerzalnih pokazatelja merenja, ali svakako i specifi\u010dnosti za svaku grupu medija. Mi imamo na\u0161u studiju, \u201cLajf – stajl studiju\u201d, gde smo u razgovoru sa na\u0161im panelistima ustanovili da 43 odsto korisnika odre\u0111enog televizijskog sadr\u017eaja u Srbiji – to gleda na telefonu. To su trendovi svuda u svetu, sve se menja brzo. I ovaj podatak odnosi se na punoletne korisnike, mogu da zamislim kakva je situacija kod mla\u0111e populacije. Definitivno, promene u metodologijama se name\u0107u, sve se dinami\u010dno menja i zato je neohodno stalno se prilago\u0111avati – zaklju\u010duje ekspertkinja iz Nielsena, Silvija Atijas Risti\u0107.<\/p>\n

Pri kraju diskusije panelista, iznet je interesantan podatak, koji se odnosi na istu problematiku, ali u dr\u017eavama na\u0161eg regiona. Iako su to jo\u0161 manja tr\u017ei\u0161ta, pravila su daleko regulisanija, tako da nam primeri iz Makedonije i Crne Gore mogu doneti pozitivne efekte\u2026<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Verovali il ne, u Makedoniji i Crnoj Gori postoje dobri registri medija, gde se, \u010dak do detalja, prikazuju i prihodi od ogla\u0161avanja – tvrdi Dejan Radosavljevi\u0107, \u010dlan ekspertskog tima iz Ipsosa. – Mi smo ostali, nekako, u zape\u0107ku i dok se sve ne uredi i dovede do nivo neophodne transparentnosti, da znamo \u0161ta prodajemo i kome prodajemo, ne\u0107emo daleko sti\u0107i…<\/p>\n

Pogled u budu\u0107nsot otvara vrata za promene. Dakle, studija je uvek otvorena, nema kona\u010dnih re\u0161enja, tra\u017ee se najbolja. Zaklju\u010dak je da treba raditi i ne\u0161to sasvim inovativno na srpskoj medijskoj sceni: na merenju uticaja medija, bez obzira na veli\u010dinu auditorijuma, ali to je posebno komplikovan proces. Brojke same po sebi ne zna\u010de ni\u0161ta, one treba da pomognu u kreaciji realne medijske slike, koja je i preduslov, i uslov za napredak \u010ditavog dru\u0161tva.<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Budu\u0107nost ne\u0107e skoro zakucati na na\u0161a vrata, barem dok ne do\u0111emo do vrednosti ogla\u0161iva\u010dkog tr\u017ei\u0161ta od nekih 500 miliona. Cross-media measurement, pra\u0107enje putovanja kroz razli\u010dite kanala, definitivno je budu\u0107nost, koju moramo da uva\u017eimo, pa tako i delujemo – zaklju\u010dio je Milan Kova\u010devi\u0107, \u010dlan ekspertskog tima iz Gemiusa.<\/p>\n

Za kraj, va\u017eno je ista\u0107i ono \u0161to je za medijsku zajednicu od posebnog zna\u010daja:\u00a0va\u017eenje aktuelne Medijske strategije isti\u010de za mesec i \u0161est dana<\/strong>, a radna grupa za izradu nove jo\u0161 uvek nije formirana, niti je poznato ko \u0107e u njoj u\u010destvovati. Verujemo da \u0107e upravo studija\u00a0Prava mera medija<\/em>\u00a02025 predstavljati relevantan dokument koji mo\u017ee poslu\u017eiti kao osnova za izradu nove strategije, imaju\u0107i u vidu da je i prva studija iz 2018. godine kori\u0161\u0107ena prilikom izrade aktuelnog strate\u0161kog dokumenta. Uvereni smo da, uprkos brojnim izazovima mo\u017eemo dati doprinos i biti od koristi u predstoje\u0107em procesu \u2013 zaklju\u010dila je\u00a0\u00a0Izabela Brankovi\u0107, izvr\u0161na direktorka Asocijacije medija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Konferencija u organizaciji Asocijacije medija, 24. novembar 2025, Prostor \u201cMiljenko Dereta\u201d, Beograd Predstavljanja studije Asocijacije medija, “Prava mera medija 2025”, odr\u017eano je 24. novembra 2025, u Prostoru \u201cMiljenko Dereta\u201d, u Beogradu. Konferenciji su prisustvovali eksperti, koji su u\u010destvovali u izradi studije, a koji su u panel diskusije obradili najbitnije teme iz stru\u010dnog ugla samog formata […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":58,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-63","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vesti\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vesti\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vesti\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vesti\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vesti\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=63"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vesti\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":66,"href":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vesti\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/63\/revisions\/66"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vesti\/wp-json\/wp\/v2\/media\/58"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vesti\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=63"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vesti\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=63"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/pravameramedija.rs\/vesti\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=63"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}