U studiji pred Vama su predstavljeni rezultati nastavka istra\u017eivanja kojeg je 2017. godine
\nzapo\u010dela grupa sedam medijskih eksperata koji su sebi dali zadatak da istra\u017ee kakvim eviden-
\ncijama i bazama podataka o medijima raspola\u017ee tr\u017ei\u0161te Srbije. U pomenutoj grupi eksperata
\nsu se na\u0161li Milo\u0161 Stojkovi\u0107, Branka Maleti\u0107, Vanda Ku\u010dera, Galjina Ognjanov, Dalila Ljubi\u010di\u0107,
\nMarija Mati\u0107 i Predrag Pej\u010di\u0107. Rezultati tog istra\u017eivanja, realizovanog uz podr\u0161ku Ministarstva
\nkulture i informisanja Republike Srbije, objavljeni su 2018. godine u okviru studije \u201ePrava
\nmera medija\u201d (Raznovrsnost, kvalitet i dostupnost podataka o medijima u Srbiji), koju su
\nnjeni autori predstavili javnosti. Nastavak istra\u017eivanja su 2024-2025. podr\u017eale organizacije
\nBalkanski fond za demokratiju (BTD) Nema\u010dkog Mar\u0161alovog fonda (GMF), Vlade \u0160vajcarske i
\nNorve\u0161ke, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kao i Delegacija Evropske
\nunije u Republici Srbiji a sprovela ga je grupa medijskih stru\u010dnjaka koju su \u010dinili Dejan Rado-
\nsavljevi\u0107, Silvija Atijas-Risti\u0107, Milan Kova\u010devi\u0107, Galjina Ognjanov i Milo\u0161 Stojkovi\u0107, u cilju a\u017euri-
\nranja podataka i nalaza studije \u201ePrava mera medija\u201d iz 2018. godine. Rezultate tog istra\u017eivanja
\nprestavljamo u okviru studije \u201ePrava mera medija 2025\u201d (Raznovrsnost, kvalitet i dostupnost
\npodataka o medijima u Srbiji).
\nSprovo\u0111enje prvobitnog istra\u017eivanja i objavljivanje studije \u201ePrava mera medija\u201d je bilo pod-
\nstaknuto potrebom da se podaci u vezi s medijima u\u010dine dostupnijim, ali i razumljivim zainte-
\nresovanoj javnosti. Naime, u uvodu prvog izdanja ove studije iz 2018. godine, autori navode:
\n\u201eU jednom trenutku nam je svima izgledalo da podataka ima mnogo, ali da nedostaje znanja
\nkako da se podaci \u010ditaju i koriste, te da se u javnosti podaci ponekad pogre\u0161no interpretiraju.
\nIstovremeno, oni kojima su mediji posao, svakodnevno ula\u017eu veliki napor da razaznaju \u0161ta je
\nzaista upotrebljivo u kontekstu postizanja poslovnih rezultata. Odatle i potreba da napravimo
\npregled onoga \u010dime tr\u017ei\u0161te Srbije raspola\u017ee, da o tome pitamo u\u010desnike na medijskom tr\u017ei-
\n\u0161tu, da prikupimo informacije o tome kako se prema medijskim merenjima odnose u drugim
\nzemljama i da damo set zaklju\u010daka i preporuka za dalje unapre\u0111enje ove oblasti u Srbiji.\u201d
\nDakle, cilj tog istra\u017eivanja je bio da se prona\u0111u dostupni podaci o medijima i medijskim sadr-
\n\u017eajima na tr\u017ei\u0161tu Srbije, i to kroz analizu razli\u010ditih izvora, uklju\u010duju\u0107i javno dostupne registre i
\nistra\u017eivanja, pre svega iz domena merenja preferencija medijske publike. Stoga je upravo naj-
\nvi\u0161e pa\u017enje bilo posve\u0107eno opisu i boljem razumevanju merenja preferencija medijskih kon-
\nzumenata dostupnih u Srbiji (merenje \u010ditanosti, gledanosti, slu\u0161anosti, pose\u0107enost sajtova,
\nprodati tira\u017ei, ogla\u0161avanje, finansiranje i dr.), kako bi se javnosti bli\u017ee predstavile i objasnile
\nrazli\u010dite metodologije koje se primenjuju radi prikupljanja podataka, na koji na\u010din tr\u017ei\u0161te kori-
\nsti podatke dobijene ovakvim merenjima, te da li su i koliko mediji (odnosno drugi korisnici
\npodataka) uklju\u010deni u merenja, kao i koliko su ta merenja korisna.
\nMedijska scena u Srbiji se postepeno prilago\u0111ava neminovnom uticaju globalnih trendova,
\nali je zadr\u017eala i neke specifi\u010dnosti koje se pre svega ogledaju u velikom broju medija. Ipak,
\nnemaju svi mediji niti sve vrste medija isti uticaj na doma\u0107e medijske konzumente (videti
\ntabelu dole). Naime, televizija kao medij ima veoma veliki uticaj na tr\u017ei\u0161te, kako u konzu-
\nmaciji tako i u bud\u017eetima za ogla\u0161avanje (oko 50%). Spoljno (Out-of-Home, OOH) ogla\u0161ava-
\nnje (oko 13%) i radijsko ogla\u0161avanje (oko 5-6%) imaju relativno stabilan udeo i mahom su
\notporni na promene, dok su, s druge strane, promene itekako vidljive kod \u0161tampanih i digital-
\nnih medija. \u0160tampani mediji se iz godine u godinu suo\u010davaju sa padom prodaje i smanjenjem
\nbud\u017eeta (2020: 10%, 2021:8%, 2022:7%, 2023:6%, 2024:5%), iako je njihova uloga u javnoj
\ndebati i dalje zna\u010dajna, dok digitalni mediji bele\u017ee stalan i stabilan rast, kako zna\u010daja, tako i
\nudela na tr\u017ei\u0161tu (2020: 23%, 2021:24%, 2022:24%, 2023: 27%, 2024:28%). \u010cini se da na medij-
\nskom tr\u017ei\u0161tu u Srbiji tehnologija i globalni trendovi uti\u010du najvi\u0161e upravo na \u0161tampane medije,
\na mo\u017ee se re\u0107i i da je pad ogla\u0161avanja u \u0161tampanim medijima uslovljen, izme\u0111u ostalog, i
\nrastom digitalnih medija.<\/p>\n
<\/p>\n